Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу.
Мозак не види појединачно низ ових брзих „фотографских“ снимака. Центар за вид у мозгу прима сваку слику и памти је. Он их све заједно сабира и даје им значење, те видимо слику у целини, а не део по део. Врло брзо у мозгу се обавља препознавање раније виђених предмета. Дрво, облак, веверицу видели сте већ раније. Потребан је само брз поглед па да се препознају.
Значи, за вид су потребни сви делови ока, очни живац и центар за вид и препознавање у мозгу. Од самог рођења видни механизам ради добро, али беба још не зна да гледа! Зашто? Зато што она мало разуме од оног што види.