Понекад је тешко поверовати да жива бића која уопште не личе на нас имају органе као што су наши, који врше све функције као и органи у човека. Многи људи мисле да рибе, зато што живе у води и што припадају групи животиња хладне крви, немају све органе, или бар понеко чуло.
Анатомија риба показује да су оне веома сличне топлокрвним животињама вишег степена. Многи научници тврде да је таква сличност јасан доказ да је живот на земљи настао из живота у води!
Све рибе дишу и варе унету храну. Имају нервни систем и осећају бол. Чуло додира им је веома развијено. Укус, као и додир, осећају кожом. Располажу са два омања органа чула мириса у ноздрвама смештеним на глави. Имају чак и уши, „интерне“, јер су смештене у унутрашњости тела. Немају ушне органе развијене споља. Њихове очи су веома сличне очима свих других кичмењака, само су простијег састава.
Значи, риба располаже „системима“ за вршење разних процеса, баш као и ми. Да видимо у најкраћим цртама само два њена система — систем за варење и систем крвне циркулације. Храна код рибе пролази најпре кроз једњак и одлази у желудац, у коме су смештене стомачне жлезде и где почиње варење. Сварена храна одлази потом у црева где се апсорбује у крв. Разне врсте риба имају свакако и различите системе за варење, што све зависи од врсте хране коју риба једе (од биљних делова па до других риба).
И код рибе исхрана представља исто што и код нас, моторну снагу за одржавање живота, за потребно растење и кретање. Крвоток у риба такође служи за пренос хранљивих материја, и кисеоника, до сваког органа у телу. Сама пумпа која управља крвотоком није ништа друго до срце. Смештено је под шкргама, мало иза њих. Има три или четири коморе, и рад му је ритмичан, баш као и рад нашег срца.
Данас живе на хиљаде разних врста риба, свака прилагођена типичном начину живота, али са органима, чулима и системима као што су наши.