Како биљке увлаче воду из земље у своје корење? Како животиње упијају сварену храну из црева у крвне судове? У корену биљака и у зидовима животињских црева нема отвора. Процес којим се то постиже зове се „осмоза“.
Кад ставите два гаса један поред другог, а ничим их не раздвојите, они ће се брзо помешати. Исто важи и за течности. На пример, кап мастила ће постепено равномерно обојити целу чашу воде.
Код осмозе се ово мешање врши кроз опну, као што су танки зидови сићушних длачица корења биљака или облоге црева. Ова опна успорава процес мешања, али га не зауставља. У процесу осмозе код живих бића опне пропуштају извесне материје, а друге заустављају. То делимично зависи од грађе опне, а делимично од састава материје која долази у додир с њом. Научници мисле да растворене материје у процесу осмозе пролазе кроз просторе између молекула, који сачињавају опну или „мембрану“.
Растворени састојци у додиру с мембраном врше на њу известан притисак, звани „осмодски притисак“. Она страна с које има више честица растворене материје има већи осмодски притисак, и стога правац у коме се овај процес углавном врши је из области већег у област мањег притиска.
Али ово кретање се врши у оба правца, јер све што може да прође кроз осмодску опну, може из ње и да изађе. У нашем телу, на пример, мембране крвних судова стално пропуштају разне састојке у оба правца. На тај начин сварена храна улази у крвоток, а сувишни угљен-диоксид излази из крви кроз плућа.