Већина од нас мисли да је свака радња коју вршимо вољна. Али све радње људи и живих бића не могу се тако лако објаснити. Кад возите бицикл, ви обично правите десетине покрета, чак и не мислећи на њих док их чините. Ове радње су резултат учења и искуства.
Претпоставимо сада да сте додирнули нешто вруће и сместа тргли руку. Нисте чак ни стигли помислити да треба повући руку — већ сте је повукли. То је рефлексна радња.
Трећа врста радњи без учешћа наше воље је глад. Ви не говорите увек себи „гладан сам, потражићу нешто за јело“, већ једноставно идете да узмете нешто за јело. Ова врста радње могла би се означити као инстинкт.
Да ли људи стварно имају или немају инстинкте као што је тражење хране, старање о младунцима, итд. о том питању се психолози још нису сложили. Али ми знамо да животиње имају такве инстинкте. Инстинкт је радња којом се постиже одређени циљ без учешћа мишљења онога који врши радњу. На пример, птица која гради гнездо прикупља гранчице, траву, влакна или паперје. Она их затим слаже на грану или стену тако да гнездо има одређену висину и стабилност и личи на гнезда других птица исте врсте. Једини начин на који се може објаснити овакво понашање је инстинкт.
Инстинктивна радња се увек обавља зато што постоји неки природни подстицај у самом бићу (као што је глад, страх, жеља за парењем). Вероватно је да лучење неких жлезда у телу нагони птице или животиње да врше радње које називамо инстинктивним. Тражење хране, парење, материнска брига, сељење и зимски сан свакако су у вези са радом жлезда.
Скоро сва жива бића имају неке инстинктивне радње којима задовољавају виталне потребе организма.