Тајна протоплазме је тајна самог живота. Ми још увек не знамо шта протоплазму чини живом материјом.
Протоплазма је живи део свих биљака и животиња. Сви организми, биљни и животињски, састоје се од ћелија. У живом организму може да буде више милиона ћелија, као у човечијем телу, или само једна — као код протозоа (праживотиње).
Али ћелијски зидови свих живих бића омотавају исту животну материју — протоплазму. У свакој ћелији протоплазма се састоји углавном из два дела: чвршћег средишног дела који се назива језгро и мекшег, течнијег који се зове цитоплазма.
Свака врста живих бића има своју сопствену врсту протоплазме а различите врсте ћелија у организму имају своје посебне облике протоплазме. Иако је протоплазма различита, ипак се 99 процената њене садржине састоји од угљеника, водоника, кисеоника и азота са траговима многих других елемената.
Када живо биће унесе храну, она се најпре вари, т.ј. претвара у течан облик. Затим сварена храна мора да се унесе у протоплазму и да постане њен саставни део; тај процес познат је под именом асимилација. Још увек се не зна тачно шта се све догађа за време асимилације.
Познато је да асимилација доводи до замене истрошене протоплазме и повећања количине протоплазме. У току асимилације протоплазма уграђује мртве састојке у живу материју и мeња страну материју у материје сличне себи. Протоплазма такође нагомилава и ослобађа сву енергију коју биљке и животиње имају.
Протоплазма је осетљива на спољне утицаје. Јака светлост или топлота ће је убити. Хемикалије привлаче или одбцују протоплазму; електрична струја изазива у њој различите реакције.
Ако наука буде једног дана открила шта покреће процес у протоплазми, знаћемо о тајни самога живота.