Новорођенче је просечно дуго 48 — 50 cm. У току наредних двадесет година дужина тела се повећава преко три пута и код жена износи око 160 cm, а код мушкараца око 175 cm. Али човек не престаје тада да расте. Он у ствари и даље расте, чак и после двадесет пете године, и достиже своју највећу висину око 35. или 40. године.
Шта се дешава после тих година?
Човек престаје да расте и почиње да се „смањује“! Свако се смањује после четрдесете године живота отприлике 1 cm сваких десет година. Разлог овога смањења је постепени губитак воде из хрскавица у зглобовима кичменог стуба.
Да ли знате да смо сваког јутра виши него претходне вечери, а да се у току дана смањујемо?
Брзина растења се мења за време различитих годишњих доба. Мала деца брже расту лети него зими. Боља храна, бољи начин живота и читав низ других околности чине да су данашња поколења у просеку виша него ранија.
Висина раста зависи од рада четири жлезде: штитне жлезде, хипофизе, грудне жлезде и полних жлезда. Када ове жлезде раде нормално и када постоји одговарајућа равнотежа између њихових активности, раст је нормалан.
Зашто престајемо да растемо? Шта је то што зауставља растење?
Хипофиза подстиче растење костију. Ако ова жлезда претерано функционише, руке и ноге превише расту, а шаке и стопала постају веома велики. Уколико хипофиза недовољно ради, особа остаје малог раста — кепец.
Дете се рађа са великом грудном жлездом, која расте и у току детињства. Када дете напуни тринаест или четрнаест година, грудну жлезду почиње да замењује масно ткиво. Завршетком пубертета она се код већине особа потпуно губи. На њеном месту остаје масно ткиво. Такво смањење грудне жлезде пада у време када полне жлезде почињу да раде. Особа која постане полно зрела, a то је најдаље до двадесет друге године, престаје да расте.
Понекад се полне жлезде пребрзо развијају, a растење грудне жлезде се прерано успорава. У таквом случају особа не достиже просечну висину. Пошто ноге расту доцније, али зато више од осталих делова тела, у овој раној етапи развоја ноге су кратке, а особе које се прерано развију често изгледају здепасте. Такав је, на пример, био Наполеон.
Ако полне жлезде почну касно да се развијају, грудна жлезда наставља да ради и такве особе достижу натпросечну висину.