Тело просечног човека садржи око 1,5 kg калцијума. Претежни део овог калцијума налази се у костима као главни део коштане масе.
Грађу костију могли бисмо упоредити с армираним бетоном. Кост има влакна која се зову колагена влакна, слична савитљивим гвозденим жицама које се стављају у армирани бетон. Калцијум чини масу којом су окружена колагена влакна. Настави са читањем Чему служи калцијум у костима?
Чврстина нормалних, здравих човечјих костију је невероватна. Кости морају да буду јаке, јер оне чине костур, или скелет, на који се ослања цело тело. Кости се по облику и величини разликују, зависно од врсте животиње којој припадају. Рибе и мале птице имају ситне кости. Слон има кости које теже неколико стотина килограма! Настави са читањем Од чега се састоје кости?
Људски скелет има двоструку улогу: служи као ослонац тела и штити нежне органе.
Скелет, претежно састављен од костију, одржава човека у усправном положају. Беба се рађа са 270 малих, прилично меких костију у свом скелету, док одрасла особа обично има 206 костију, зато што неке кости касније срастају. Кости се међусобно додирују у зглобовима. Настави са читањем Каква је улога скелета?
Људско тело садржи око 60 процената воде. Многи наши органи имају невероватно велик проценат воде. На пример, мишићи имају око 70 процената, јетра исто толико, мозак 79, а бубрези 83.
Али та телесна течност није чиста вода. To је у ствари раствор соли. Због чега? Настави са читањем Зашто нам је потребна со?
Замислимо да је наше тело једна увек запаљена пећ. Храна коју узимамо била би гориво које сагорева у телу. У току тог процеса тело троши око 2.500 калорија.
Ова количина топлоте је довољна, да се 28,5 l воде загреје до тачке кључања. Шта се дешава са толиком топлотом у нашем телу? Кад не би постојала контрола температуре, ми бисмо сигурно били „врући“. Али нама је познато да се телесна температура не пење преко 37° Целзијуса, осим када смо болесни. Настави са читањем Зашто се знојимо?