Да бисмо схватили шта су калорије и каква је њихова улога у људском организму, треба да почнемо од исхране уопште.
У нашем телу храна се разлаже оксидацијом. Можемо чак рећи да храна „сагорева“. Топлоту која се при сагоревању ослобађа меримо калоријама. Грам-калорија је количина топлоте потребне да се температура једног грама воде подигне за један степен. Килограм-калорија, или просто калорија, хиљаду пута је већа, а за мерење калоричности хране обично се узима килограм-калорија.
Свака врста хране, док сагорева, даје известан број калорија. На пример, један грам беланчевина даје четири, а грам масти девет калорија. За људско тело није битно која од ових материја сагорева, али само дотле док се из хране добија до
вољно енергије за одржавање живота.
Број калорија потребних човеку зависи од рада који обавља. Човеку тешком око 85 kg потребно је само 1680 калорија дневно када потпуно мирује. Ако такав човек обавља неки лакши посао, њему треба 3360 калорија дневно, а за вршење напорног рада чак и 6720 калорија да би тело и у тим условима нормално функционисало.
Деци треба више калорија него одраслим, јер она поред рада још и расту. Зими нам је потребно више калорија него лети. „Гориво“ које наше тело обично троши је скроб и шећер. Шта се дешава ако узмемо више таквих материја него што нам треба? Тело троши само онолико колико му је потребно и чува извесне залихе за доцније. Таква залиха може да износи отприлике трећину количине потребне за један дан. Све остало се претвара у маст.