Зашто змије немају ноге?

То што змије немају ноге не значи да их некада, у одређено доба свога развитка, нису ни имале. Али како су и зашто змије изгубиле ноге, научницима ни дан-данас није познато.

Неки научници сматрају да су прадавни преци змија морали бити нека врста јамских гуштера. И данас постоје те врсте гуштера, па је познато да имају веома мале ноге, а неке их уопште немају. Временом су, дакле, ноге сасвим ишчезле. Али упркос томе змије се веома лако крећу. У кретању им помажу независно покретни трбушни штитови, којима је покривена целокупна доња површина змијиног тела.

Постоје четири основна начина кретања змија.

Први се зове „побочно таласасто кретање“. Змија савија тело у више таласастих вијуга у облику латиничног слова „S“. Одупирући се о неравнине на земљишту, змија клизи унапред снагом својих мишића и пршљенова.

Други начин кретања називамо „праволинијско кретање“. У овом случају неколико група пршљенова се скупи на задњем делу змијиног тела, па потом „изгура“ предњи део тела. При том се група последњих пршљенова чврсто одупре, да змија не би склизнула уназад. Наизменично се групишу час предњи час задњи пршљенови, а тело се одупире оном групом пршљенова који су претходно покренути.

Кретање у облику „бочне петље“ представља трећи начин којим се змија креће. Предњи део тела змија избаци у страну. Хитро пребаци задњи део тела у нови положај, а затим опет избаци предњи део у страну.

Четвртим начином кретања змије се служе за пузање уз дрво. У овом случају змија обавије реп и задњи део тела око стабла, издигне предњи део тела и окачи се о највишу грану коју може да досегне. Чим се окачи, олабави задњи део са репом и повуче их оба навише.