Лишаји су биљке без корена, лишћа и цветова. Па ипак, они могу бити врло привлачни, а тонови боја им се крећу од бледосиве или беличасте до сјајнозелене када су влажни.
Постоји око 16.000 врста лишаја и могу да успевају на сваком месту. Они расту у ужареним пустињама и на стенама у поларним пределима. Налазе се на утринама, голом камењу, необрађеном земљишту, трулом дрвећу, на кори дрвета, а могу да живе на топлим, хладним и влажним или сувим местима. Једина места где не могу да успевају јесу она која се налазе у близини градова, јер их тамо смог, прашина и гар уништавају.
Лишаји се састоје из две биљке које заједно расту — гљиве и алге. Већи део лишаја је сивкасте боје и састоји се од масе коју чине конци гљиве а између њих налазе се светлозелене ћелије алги.
Пошто су алге зелене биљке, оне могу саме себи да стварају храну, док гљиве, које немају зеленило, нису за то способне. Онај део лишаја који се састоји од гљива користи храну коју стварају алге. Оне, међутим, употребљавају воду коју упијају гљиве. Гљиве такође штите алге и подупиру их. Такав однос од кога сваки члан има користи зове се симбиоза, што долази од грчке речи која значи заједнички живот.
Лишаји расту веома споро, али живе дуго. Познато је да су неке колоније лишаја живеле и до 2.000 година! Код неких лишаја гљиве производе споре. Али се већина размножава издвајањем малих делова које ветар носи на нова места, или из специјалних израштаја, који лако пуцају и постају нови лишаји.
Лишаји су били прве биљке које су расле на голим стенама. Они су крунили мале делове камена и од њих и угинулих лишаја стварао се први танак слој земљишта на коме су могле да расту друге биљке.