Ако икада под водом налетите на октопода, најпаметније је да се одмах удаљите. Мада октоподи нису толико опасни колико изгледају или колико се прича, они ипак могу бити веома непријатни.
Октопод има две веома снажне вилице, које изгледају као кљун папагаја. И не само што може болно да уједе, већ истовремено и да убризга отров својим кљуном.
Сасвим природно, та отровна течност коју лучи и те како помаже октоподу у прибављању хране. Тако, на пример, октопод је у стању да рака брзо онеспособи и тако га лако поједе. Ракови, рибе и друге морске животиње представљају уобичајену храну октопода. Своје жртве октопод хвата помоћу усисних пијавки (отвора) на дугим крацима да би потом снажним вилицама кидао комад по комад. Када је октопод гладан, престаје свако пробирање хране. Ждере све на шта наиђе и што може да улови!
Октопода чине веома необичним његови дугачки пипци, стално у покрету. На леђима има канал у облику сифона, из кога може да избацује воду снажним млазевима. Ти млазеви му помажу да се веома брзо креће унатраг.
Пипци су му дуги и веома покретљиви и врше функцију руке. Има их укупно осам. На њима је читав низ усисних пијавки са доње стране. Тим пијавкама октопод шчепа плен и чврсто га стеже.
Да ли знате да су још стари Грци и Римљани ловили и јели октоноде? Сматрало се да је октопод велика посластица. Чак и данас Грци, Италијани и Кинези са уживањем једу осушеног или друкчије припремљеног октопода.