Свуда око нас непрестано траје човекова борба са светом инсеката. Неки инсекти су само непријатни и досадни. Други разносе разне болести, а трећи проведу цео живот у уништавању много чега што човек покушава узгајати или створити.
Ако постоји фамилија инсеката без које човек може, онда је то свакако фамилија жижака. Колико год да је жижак представник једне подгрупе инсеката, он је ипак члан велике фамилије која обухвата више од 35.000 разних врста инсеката, а верује се да постоји бар неколико пута већи број врста које човек тек треба да открије и групише!
Жишци су различити по величини, облику и боји. Обично су мали и могу се распознати по сурластим или жаокастим избочинама на глави. На крају тих избочених делова налазе им се уста. Такве рилице су потребне њиховим женкама за копање или бушење рупа за смештај јаја која ће полагати. Њихове ларве су обично пуначке и беле. И ларве и одрасли имају добар апетит и хране се биљном храном.
Међутим, само прождрљивошћу или многобројношћу не може се објаснити њихово велико штеточинство. Право објашњење је ово: ти инсекти нападају најважније и најосетљивије делове биљке — пупољке, плодове, семење, оне крајеве биљака који још треба да расту и жива ткива под кором. А када ти инсекти обаве свој посао, биљка је потпуно спремна да угине.
Житни жижак уништава зрна кукуруза, пшенице и јечма. Тај жижак спада у ред највећих штеточина које уопште постоје. Пиринчани жижак уништава пиринач и многе друге прехрамбене производе.
Памучни жижак или мољац представља највећег непријатеља одгајивача памука. У стању је да уништи целокупан род.
Можете ли замислити колико штете могу причинити човечанству само поменуте врсте жижака? У том случају знајте да су ови инсекти љути човекови непријатељи.