Да ли сте икада играли тарантелу, или бар гледали како је други играју? И да ли вам је познато да је порекло те игре у веровању које су људи имали о отровним пауцима?
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=CM-B_KL3PFI]
Тарантула, или „смртоносна тарантула“ је велики паук, раздражљив и длакав. У средњем веку се веровало да човек кога уједе ова врста паука оболи од „тарантизма“. Мислило се да оболели падају у дубоко, несвесно стање. Једини начин да се извуку из таквог стања био је да играју све док се потпуно не изнуре и не попадају исцрлљени. Одмах после тога постајало им је боље.
Из оваквог веровања развила се и игра позната као „тарантела“. То је веома жива и темпераментна италијанска игра чији темпо постаје све бржи и бржи што је ближе крају. Али док је за инсекте и мајушне животиње ујед тарантуле смртоносан, није доказано да је отрован и за човека. Међутим, страх од тарантуле се дубоко усадио у људима у чијој близини тај паук живи.
Права врста отровних паука тарантула налази се само у јужном делу Европе и добила је име по италијанском граду Таранту. Њихова длакава тела дугачка су 8 до 10 cm. Као и многе друге врсте паука, не плету мреже. Уместо мрежа, копају повеће рупе које облажу леиљивом материјом из својих жлезда. Када наступе хладни дани, затварају се у та своја скровишта неком врстом свиленкасте завесе и ту презимљују.
Свој плен тарантула вреба попут тигра. Лежи, добро скривена, иза лишћа, у ђубришту, или крај свога скровишта. И када неки инсект наиђе, брзо излеће, уједа га и потом увлачи у своју рупу. Тај ујед тарантуле инсекта или убија или га паралише, те овај постане сасвим немоћан.
А затим паук почне полагано да једе. Тарантуле не жваћу, нити гутају своју жртву. Само им исисају сву крв и течност из тела. Али према својим младима тарантуле су веома пажљиве. Чувају своје ларве у скровиштима, и са собом их носе кад излазе. Када се млади излегу, попну се на леђа своје мајке и тако излазе у шетњу једну или две недеље.
Postoji dosta (preko 900 identifikovanih) vrsta tarantula (familija Theraphosidae). Dele se uglavnom na one koje žive na i ispod zemlje (terrestrial) i one koje žive na drveću (arboreal). Pletu mreže, a tarantule koje žive po drveću najčešće ispletu „ležaljku“ valjkastog oblika u kojoj žive. Ove druge obično paučinu koriste da učvrste svoje podzemno skrovište, tako da ni jedne ni druge ne pletu klasičnu paukovu mrežu.
Ljudi ih neretko drže kao kućne ljubimce u terarijumima, a veoma je važno napomenuti da postoje veoma agresivne tarantule (one se u terarijumima hrane daljinski, odnosno preko veoma dugačkih pinceta) ali i veoma mirne tarantule koje možete držati u ruci (primer: Brachypelma Smithi, koju najčešće možemo videti kod početnika koji se bave teraristikom). Ipak, čak i ove mirne poseduju otrov tako da ne bi bilo lepo da vas ujede, a neće vas ujesti dok je ne uplašite, tako da morate veoma lagano i smireno da se ponašate dok je držite u ruci.