Аутор: Александар

Вода чини шездесет процената човечјег тела. Кад бисте људско тело могли исцедити као лимун, добили бисте око педесет литара воде. Она, због материја које садржи, није као обична вода. У крвним судовима налази се око четири литра воде, коју срце одржава у сталном кружењу кроз тело. Ова крвна вода сталним протицањем купа сваку ћелију човечјег тела. Вода игра улогу спроводиоца топлоте кроз тело. Чак и ако не пијете воду у току дана, ви уносите један литар воде са чврстом храном коју једете, јер поврће, воће, хлеб и месо садрже од тридесет до деведесет процената воде. Поред тога, свако уноси око два литра воде дневно у виду течности. Попијена вода одлази из црева у крв. Настави са читањем Зашто је човечјем телу потребна вода?

Знате ли да је у старом Риму обичан човек могао да очекује да ће живети највише 23 године? Пре отприлике сто година просечан људски век износио је 40 година.

Већина људи би желела да живи веома дуго; нико не жели да остари. Али старење је процес који почиње од самог рођења и наставља се у току целог живота. Настави са читањем Зашто старимо?

Хормоне луче жлезде са унутрашњим лучењем, што значи да се они излучују у организму. Оне се још називају жлезде без изводног канала, зато што не упућују своје производе у канале, већ непосредно у крвоток. Хормоне такође стварају и неки органи као што су јетра и бубрези, али већина хормона је производ жлезда.

Сваки хормон има своје посебно дејство у телу. Уопште, задатак хормона је да регулишу унутрашње функције тела, као што су растење, исхрана, стварање залиха хранљивих материја и њихово коришћење као и процеси размножавања. Ако жлезде производе сувише или недовољно хормона, то може да доведе до ненормалног физичког изгледа. Настави са читањем Шта су то хормони?

Сви ми знамо да постоје Пигмеји. Али, постоји ли нека људска група знатно виша од просека, као што су Пигмеји нижи од просечног човека?

He постоји. Висина људи је различита у различитим деловима света. Неки народи су ниског раста — Ескими, Лапонци и нека индијанска племена у Јужној Америци. Људи неких племена у источном делу Африке имају просечну висину од 185 cm и више. Али они нису џинови. Настави са читањем Да ли постоје џинови?

Кепеци, или патуљци, како се понекад називају људи малог раста, од давнина привлаче пажњу. На многим дворовима кепеци су држани за увесељавање породице. А један од најчувенијих кепеца свих времена био је у 25. години живота висок само 90 cm и тежак 11,5 kg.

Неко може бити врло висок или врло мали, па да ипак буде нормалног раста. Сувише висок или сувише низак раст последица је болести или поремећаја у раду неке жлезде.

Настави са читањем Зашто су неки људи веома малог раста?