Како расту морски ракови?

Морски рак привлачи изузетну пажњу међу осталим воденим становницима. Он спада у класу животиња познатих под именом Crustacea, што значи „љускари“, чије је тело обавијено тврдом хитинском љуштуром. Његови најближи сродници су речни рак, шкамп или кварнерски рак и јастог. Настави са читањем Како расту морски ракови?

Постоје ли мрави-освајачи?

Мрави спадају у ред најчуднијих и најзанимљивијих животиња. Постоји више од 3.500 врста мрава, а налазе скоро свуда по свету.

Сви мрави веома личе једни на друге, и разликују се често само по величини. Има мрава који нису већи од два милиметра, али их има дугачких и преко пет центиметара. Сви живе у заједницама, али су разлике огромне у начину њиховог животаи у навикама. Настави са читањем Постоје ли мрави-освајачи?

Да ли се лептири селе?

Свима је познато да постоје птице селице. Међутим, мало је оних који знају да се селе и многе врсте лептира, па и неке врсте мољаца.

Најбољи пример за то је чичков лептир — ванеса. Сваког пролећа он преваљује дуг пут од Мексика до Калифорније. Припадници исте врсте лептира који живе у Европи прелећу сваког пролећа Средоземно море, путујући из северне Африке у Европу. Када им дође време за сељење, стотине хиљада и милиони лептира путују у ројевима преко мора и просто заклоне небо. Настави са читањем Да ли се лептири селе?

Одакле потичу лубеница и диња?

Сви ми волимо диње или лубенице. А кад су оне толико омиљене данас, шта мислите, да ли су људи и некада уживали у њима? Јесу, још пре много хиљада година.

Диња је пореклом из Азије, где расте дивље. Врло је вероватно да је још пре више хиљада година пренета и у друге крајеве света. Већ стари Египћани сматрали су дињу посластицом. Стари Римљани, а свакако и Грци, сладили су се дињама и лубеницама баш као и ми данас. Прва земља у којој је диња почела интензивно да се гаји била је Француска. То се догодило пре више од три стотине година. Настави са читањем Одакле потичу лубеница и диња?

Колика је брзина живчаног спровођења?

Да ли је мисао заиста брза као муња? Раније се мислило да јесте. Међутим, ми данас знамо да се мисаони подстрек — импулс преноси дуж живчаних влакана у нашем телу брзином која може тачно да се измери. Настави са читањем Колика је брзина живчаног спровођења?