Како говоримо?

Човечја способност да говори добрим делом зависи од грађе гркљана, шупљег органа који има облик сличан кутији. То је у ствари проширени део душника чији су зидови од хрскавице изнутра обложени слузокожом. На једном одређеном месту с обе стране слузокожа је задебљала и испупчена ка средини гркљанске шупљине. Та испупчења су гласне жице. Настави са читањем Како говоримо?

Како чујемо различите звукове?

Сви звуци настају треперењем — вибрацијом неког предмета — звучног извора. То је брзо кретање. Ово треперење се преноси на суседне честице ваздуха, тако да и оне трепере, па на следеће честице, итд. и ускоро се јавља треперење свих честица у ваздуху. Тако се стварају звучни таласи. Настави са читањем Како чујемо различите звукове?

Како ухо функционише?

Ухо је један од најтананијих органа нашег тела. У једном тренутку оно ухвати тихо куцање часовника, а следећег региструје страховиту експлозију. Међутим, није само ухо довољно да бисмо нешто чули. Тај процес почиње звуком. Ваздушни таласи које називамо звучни таласи допиру до бубне опне. Мада те таласе не видимо нити осећамо, ухо је тако префињено да хвата и шаље мозгу и најфинија треперења. Тек када тамо доспеју, одиста чујемо звук. Настави са читањем Како ухо функционише?

Како заборављамо?

Ниједан човек није свестан колико памти! Затворите очи и покушајте да се сетите свега што сте видели — свих људи, свих кућа, свих улица, свих ствари које сте икада видели и свих речи и бројева које сте икада научили. Изгледа да нема краја. Настави са читањем Како заборављамо?

Колика је брзина живчаног спровођења?

Да ли је мисао заиста брза као муња? Раније се мислило да јесте. Међутим, ми данас знамо да се мисаони подстрек — импулс преноси дуж живчаних влакана у нашем телу брзином која може тачно да се измери. Настави са читањем Колика је брзина живчаног спровођења?