Ниједан човек није свестан колико памти! Затворите очи и покушајте да се сетите свега што сте видели — свих људи, свих кућа, свих улица, свих ствари које сте икада видели и свих речи и бројева које сте икада научили. Изгледа да нема краја.
У нашем мозгу постоји центар за памћење где су милиони појмова смештени у „складиште“,
исто тако уредно као у доброј библиотеци. Ми још не знамо како се збива ово чудо слагања и смештања у регистар, али знамо да се то збива на један тачно одређени начин, зависно од предмета.
Пошто су појмови сврстани у одређени ред, могуће је да један део „складишта“ буде оштећен или уништен, а да други делови остану недирнути. На пример, после повреде мозга или крвављења у мозгу може да буде уништен део „складишта“ за памћење само одређених појмова. Човек може да „заборави“ како да употребљава речи, али још увек зна да се користи бројевима.
Некада људи губе способност видног препознавања зато што су стари или због неке повреде која им не допушта да препознају предмете које гледају. Могу да гледају лопту, а да не знају шта је то. Али ако је додирну, они су у стању да је препознају зато што препознавање ствари опипавањем не зависи од „складишта“ за видно памћење.
Наш мозак има и један центар за памћење звукова. Ту су ускладиштени звуци које памтимо, као у огромној дискотеци у којој се чувају грамофонске плоче.
Човек може и потпуно да изгуби памћење, што се зове амнезија. Томе је понекад узрок велика брига или страх.