Укус зависи од дејства честица неке материје на одређене, посебно осетљиве органе у нашем телу. Ако честице једне материје не могу слободно да се крећу, ми не можемо да осетимо њен укус. Зато осећамо укус само оних материја које су у раствореном стању.
Животиње које живе у води имају квржице за укус по целом телу. Риба може да осети укус својим репним перајем! Животиње које живе на сувом имају квржице за укус смештене у устима, а код човека ове квржице се налазе само на језику.
Ако погледате свој језик у огледалу, видећете да је прекривен ситним, брадавичастим испупчењима, квржицама. У зидовима ових квржица, смештено је чуло укуса.
Код животиња број квржица за укус зависи од потреба сваке поједине животињске врсте. Кит гута читава јата риба не жваћући их; он има мали број квржица за укус, или их уопште нема. Прасе има око 5.500 квржица за укус, крава око 35.000, а антилопа око 50.000. Човек нема нарочито осетљиво чуло укуса. Он има свега око 3.000 квржица за укус!
Квржице за укус на човечјем језику су распоређене у различитим подручјима, а свако је осетљиво само на једну врсту укуса. Задњи део језика је осетљив на горко, бочни делови на кисело и слано, а врхом језика осећамо слатко. У средишном делу језика је подручје у коме уопште нема квржица и њиме се не може осетити никакав укус!
Мирис је важан учесник у нашем осећању укуса. Бар половина онога што сматрамо укусом није уопште укус, већ мирис! То је случај када кушамо кафу, чај, вино, јабуку, поморанџу и лимун. На пример, када пијемо кафу, прво ћемо осетити топлоту, затим горчину која долази од киселине и пржења кафе, а затим слатко, ако је кафа заслађена. Али тек када топла пара, кoja се ослобађа из кафе, доспе у наше грло и нос и пошаље своју поруку у мозак, ми ћемо стварно „осетити укус“ кафе! Ево доказа: ако затворите нос штипаљком, не само да нећете моћи да „осетите укус“ кафе, већ нећете моћи ни да осетите разлику између две потпуно различите врсте хране које једете или пијете!