Најсложенији и најтежи музички инструмент који се може замислити вероватно је човечји орган за говор! Да би се звуци и гласови образовали, мора се употребити цео апарат: трбух, пречага, грудни кош, гркљан, гласни мишићи, уста, језик, непце, усне, зуби, нос и носни синуси.
За стварање гласова најважнији су мишићи уста, непце, усне и језик. Ми тако добро „свирамо“ на том инструменту само зато што смо научили како се то ради када смо били најприлагодљивији, у раном детињству, и зато што отада непрекидно вежбамо!
Ако на том инструменту не можемо да свирамо савршено складно, онда је очигледно да нешто није у реду с нашим говором. Он је неправилан и ми муцамо.
Муцање или замуцкивање настаје због грча једног или више органа који учествују у стварању говора. Изговарање речи се изненада прекида, настаје пауза, после које често долази до брзог понављања звука на коме смо се пре тога зауставили.
Може бити више врста муцања — почев од незнатне неспособности изговарања извесних гласова или слогова, па до стања када су сви мишићи језика, ждрела и лица захваћени грчем.
Муцање се ретко појављује пре четврте или пете године живота. Дете може да почне да муца зато што стварно нешто није у реду с неким од органа који учествују у стварању гласова; али врло често муцање може да има душевни узрок.
Обично, кад неко муца, има највише тешкоћа са експлозивним сугласницима б, п, д, т, к и г. Експлозивни сугласници се стварају усмеравањем издахнутог ваздуха, стискањем усана, а затим наглим ослобађањем заустављеног ваздуха због отварања усана. Покушајте да изговорите глас „б“. Видите да је експлозиван.
Муцање често може да се исправи ако се особа која муца научи да полако и пажљиво чита и говори, пажљиво изговарајући сваки слог. Разуме се, ако муцање има душевни узрок, онда је потребно посебно лечење. Исправљањем муцања и других говорних мана баве се стручњаци који се зову логопеди.