Најпростије речено, оптичка варка је обмана коју нам приређују наше очи. Чини нам се да видимо нешто што није такво у стварности, или видимо исти предмет на два потпуно различита начина.
Ако су наше очи нормалне, а оне су инструмент којим треба да видимо управо оно што се налази пред нама, како онда могу да нас обмањују? Вид није физички процес. Он није као фотографија. Вид је у ствари умно искуство, зато што не видимо очима већ мозгом. Настави са читањем Шта је оптичка варка?
Како знамо, када гледамо у даљину, да је један удаљени предмет већи од другог или да је удаљенији од другог? Зашто све око себе видимо у три димензије и у односу какав стварно постоји, а не у једној равни?
Када гледамо, ми у ствари не видимо само очима, већ и разумом, кроз искуство које смо стекли. Наш разум, који се заснива на искуству, помаже нам да схватимо оно што видимо. Да није тако, ми бисмо заиста били веома збуњени. Настави са читањем Како видимо тродимензионално?
Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу. Настави са читањем Да ли нам мозак помаже да видимо?
Човечје око је слично фотографском апарату: оно има један прилагодљив отвор који пропушта светлост — зеницу, затим сочиво које прелама светлосне зраке да би се створила слика, и осетљиву опну — мрежњачу на којој се образује слика. Настави са читањем Каква је грађа ока?
Због неких чудних разлога кијање се дуго сматрало радњом која није само физичка, а многе приче и легенде давале су му неко посебно значење.
У ствари, кијањем се истерује ваздух из носа и уста. То је рефлексна радња изван наше контроле, а дешава се онда када се надраже живчани завршеци слузокоже носа, или мада је то чудно, када јака светлост надражи очни живац. Настави са читањем Када кијамо?