Јесте ли некад преврнули пљоснати камен или комад иструлелог пања и угледали омању животињу налик на глисту како брзо бежи од светлости? Вероватно је то била стонога.
Наравно, нисте стигли да пребројите све њене ноге и уверите се да их заиста има сто! Неке врсте стонога стварно имају тачно сто ногу. Неке чак и више! Али их зато има и са свега тридесетак ногу. Настави са читањем Има ли стонога заиста сто ногу?
Одмах да кажемо да постоје разне пустиње. Једне, оне нама познате, то су пустиње оголелих стена или растреситог песка, које Сунце непрестано загрева. Друге, пак, као што је пустиња Гоби, представљају право царство хладних и љутих зима. Отуда су пустиње у суштини они предели на Земљи где се могу одржати искључиво специјални облици живота, прилагођени посебним условима који владају у појединим пустињама.
Кактуси су, на пример, добро познате пустињске биљке. Имају дебеле и меснате петељке, а немају правог лишћа. А пустињски коров, који има лишће, нема ниједног већег листа. То малено лишће или биљка без икаквог листа или лиснате површине спречава велико испаравање воде из саме биљке. Настави са читањем Како се у пустињи одржавају биљке и животиње?
Ми гледамо очима, али видимо захваљујући мозгу, који при томе има врло важну улогу. Светлосни зраци пролазе кроз зеницу ока и стварају на мрежњачи лик — одраз предмета који гледамо. Оно што мозак „види“ разликује се од слике створене на мрежњачи. Наше очи се ретко одмарају. Ако смо у природи, гледамо пејзаж око себе, траву, дрвеће, облак, птицу или веверицу. Настави са читањем Да ли нам мозак помаже да видимо?