Можда изгледа чудно, али ови инсекти, који сваке године причињавају огромне штете, постоје на свету већ више милиона година? Пратермити су, дакле, живели још у доба диносауруса!
Данас их има расутих свугде по свгету. Већином ипак живе у влажним тропским пределима. Има преко 2.000 врста термита.
Термити су инсекти налик на мраве, али се од њих разликују по много чему. Труп им је дебљи, светле је боје, а пипци су им унеколико савијени.
Настави са читањем Шта су термити?Кад се одсече неко дрво старије од годину дана и погледа пресек стабла, виде се наизменични светли и тамни кругови. По један светао и један таман круг чине годишњи прстен, или гôд; дрво ствара по један гôд сваке сезоне растења или сваке године.
Зашто су кругови светлије и тамније боје? Зато што дрво различито расте у разним годишњим добима. У пролеће и рано лето ћелије дрвета су веће и имају тање зидове те зато изгледају светлије. У позно лето ћелије су мање, имају дебеле зидове и налазе се чврсто приљубљене једна уз другу; тако се ствара тамнији круг. Настави са читањем Како се стварају прстенови на дрвету?
Спољни део стабла или корена зове се кора. Понекад је тешко утврдити који део стабла треба назвати кором. Код палме, на пример, не постоји јасна граница између коре и дрвеног дела стабла.
Зашто је дрвету потребна кора? Једна од њених основних функција јесте да штити унутрашњу, осетљивију грађу дрвета. Кора га не штити само од сушења, већ исто тако од разних спољних повреда. Настави са читањем Зашто дрвеће има кору?
Кад у лето погледате неку групу дрвећа, видите само једну боју — зелену. Наравно, постоје разне нијансе зелене боје, али као да су све бојене истом четком. А у јесен то исто лишће добија читав низ различитих боја. Одакле ове боје?
Да почнемо од онога што сви знамо, да је лишће зелено због хлорофила. Хлорофил представља читаву фабрику хране у сваком листу. Две трећине боје листа долази од хлорофила. У листу постоје и друге боје, али хлорофила има толико да те друге боје обично не видимо. Настави са читањем Зашто лишће у јесен добија другу боју?
У готово свакој влажној, сеновитој шуми можемо да нађемо мале биљке које образују зелен покривач на површини земље. То су углавном маховине.
За разлику од грашка или пасуља, маховине немају ни корен ни цвет. Уместо тога имају кончиће, који расту по површини земље и у њој. Они упијају воду и минерале из земље. Маховине немају ни систем за спровођење воде, као друге веће биљке, те се оне најчешће могу наћи само тамо где има влаге. Зато маховина обично расте на оној страни дрвећа која добија мало или нимало Сунчеве светлости. Неке маховине расту на влажним стенама. Кад се стена осуши, осуши се и маховина, али не угине. Она поново оживи и развије се кад се поново појави влага. Настави са читањем Знаш ли шта је маховина?