Откуд цвећу мирис и боја?

Често се дешава да гледамо неку биљку и дивимо се њеном „цвету“, а да, у ствари, то уопште није цвет! Ако под цветом подразумевамо нешто што је обојено јарким бојама а расте на биљци, можемо лако да погрешимо. На пример, латице свибиног „цвета“, који се развија у пролеће, уопште нису латице. Цветови америчке поинсетије су пример обојеног лишћа које личи на цветове.

Међутим, чуперци на врховима трава су, у ствари, цветови! Незрео клип кукуруза је цвет. Ботаничари кажу да је цвет група делова чији је задатак да произведе полен или семе, или и једно и друго. Цветове имају само биљке које стварају семе. И само они делови биљке који су у блиској вези са образовањем семена могу се сматрати деловима цвета. Настави са читањем Откуд цвећу мирис и боја?

Како биљке справљају храну?

Биљке имају „фабрике“ за справљање хране; то су њихови листови.

Листови воћака праве храну која помаже да се створе плодови. На пример, и плод брескве и плод јабуке су слатки. Зато листови брескве и јабуке морају бити способни да праве шећер. И они то постижу узимајући потребне састојке из ваздуха и земљишта.

Један од ових састојака јесте угљен-диоксид, гас који биљка узима из ваздуха. Други састојак јесте вода, која долази из земљишта. Од воде и угљен-диоксида листови стварају шећер. Овај процес справљања хране зове се „фотосинтеза“. Настави са читањем Како биљке справљају храну?

Зашто лишће у јесен добија другу боју?

Кад у лето погледате неку групу дрвећа, видите само једну боју — зелену. Наравно, постоје разне нијансе зелене боје, али као да су све бојене истом четком. А у јесен то исто лишће добија читав низ различитих боја. Одакле ове боје?

Да почнемо од онога што сви знамо, да је лишће зелено због хлорофила. Хлорофил представља читаву фабрику хране у сваком листу. Две трећине боје листа долази од хлорофила. У листу постоје и друге боје, али хлорофила има толико да те друге боје обично не видимо. Настави са читањем Зашто лишће у јесен добија другу боју?

Како су постале биљке?

Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.

Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?

Шта су то гљиве?

Гљиве су врло значајне за човека, и то из два различита разлога: с једне стране му врло много користе, а с друге наносе велику штету.

Помажу му на тај начин што проузрокују труљење, па смеће не може да се нагомилава. У овом процесу враћају се у земљу минералне соли, које су потребне биљкама. Од неких гљива се добијају и лекови, којима се човек бори против болести.

Постоје друге гљиве које су узрочници обољења биљака и животиња, и против њих се човек стално бори. Настави са читањем Шта су то гљиве?