Ознака: ћелије

Да ли је медуза опасна?

Догоди се понекад, на великим плажама, да чувари нареде свима да одмах изађу из воде јер се појавила нека опасна врста медуза, каква је, на пример, „португалска крстарица“. Када погледате у медузу, тешко вам је поверовати да би она могла бити толико опасна.

Медуза изгледа као изврнут дубок тањир. Њени органи за варење налазе се испод „тањира“. Систем за варење завршава се једном цеви која се пружа из самог средишта наниже и на чијем се крају налазе уста. Медузини пипци, који висе са ивица обрнутог „тањира“ (плашта), служе за скупљање хране, али и за пливање, односно кретање кроз воду. Између пипака се налазе нервни центри и органи за осећај. Настави са читањем Да ли је медуза опасна?

Откуд цвећу мирис и боја?

Често се дешава да гледамо неку биљку и дивимо се њеном „цвету“, а да, у ствари, то уопште није цвет! Ако под цветом подразумевамо нешто што је обојено јарким бојама а расте на биљци, можемо лако да погрешимо. На пример, латице свибиног „цвета“, који се развија у пролеће, уопште нису латице. Цветови америчке поинсетије су пример обојеног лишћа које личи на цветове.

Међутим, чуперци на врховима трава су, у ствари, цветови! Незрео клип кукуруза је цвет. Ботаничари кажу да је цвет група делова чији је задатак да произведе полен или семе, или и једно и друго. Цветове имају само биљке које стварају семе. И само они делови биљке који су у блиској вези са образовањем семена могу се сматрати деловима цвета. Настави са читањем Откуд цвећу мирис и боја?

Како биљке справљају храну?

Биљке имају „фабрике“ за справљање хране; то су њихови листови.

Листови воћака праве храну која помаже да се створе плодови. На пример, и плод брескве и плод јабуке су слатки. Зато листови брескве и јабуке морају бити способни да праве шећер. И они то постижу узимајући потребне састојке из ваздуха и земљишта.

Један од ових састојака јесте угљен-диоксид, гас који биљка узима из ваздуха. Други састојак јесте вода, која долази из земљишта. Од воде и угљен-диоксида листови стварају шећер. Овај процес справљања хране зове се „фотосинтеза“. Настави са читањем Како биљке справљају храну?

Како се сок пење у стабло?

Сваки део људског тела прима одређену количину крви коју срце пумпа. Код биљака, сваки поједини део прима воду и храну, коју називамо сок. Али дрво нема пумпе јер оно нема срце. Како се онда сок пење у стабло?

Наука не може још тачно да разјасни ову мистерију! Постоји, разуме се, више теорија о томе, али ниједна од њих не даје потпун одговор. Научници верују да више различитих сила омогућују овај процес. Настави са читањем Како се сок пење у стабло?

Како се стварају прстенови на дрвету?

Кад се одсече неко дрво старије од годину дана и погледа пресек стабла, виде се наизменични светли и тамни кругови. По један светао и један таман круг чине годишњи прстен, или гôд; дрво ствара по један гôд сваке сезоне растења или сваке године.

Зашто су кругови светлије и тамније боје? Зато што дрво различито расте у разним годишњим добима. У пролеће и рано лето ћелије дрвета су веће и имају тање зидове те зато изгледају светлије. У позно лето ћелије су мање, имају дебеле зидове и налазе се чврсто приљубљене једна уз другу; тако се ствара тамнији круг. Настави са читањем Како се стварају прстенови на дрвету?