Зашто лишће у јесен добија другу боју?

Кад у лето погледате неку групу дрвећа, видите само једну боју — зелену. Наравно, постоје разне нијансе зелене боје, али као да су све бојене истом четком. А у јесен то исто лишће добија читав низ различитих боја. Одакле ове боје?

Да почнемо од онога што сви знамо, да је лишће зелено због хлорофила. Хлорофил представља читаву фабрику хране у сваком листу. Две трећине боје листа долази од хлорофила. У листу постоје и друге боје, али хлорофила има толико да те друге боје обично не видимо. Настави са читањем Зашто лишће у јесен добија другу боју?

Како расте дрво?

Да би могло да расте, дрвету је потребна храна као и свим другим живим бићима. Како се дрво храни?

Дрво из земље добија воду и минерале. Из ваздуха узима угљен-диоксид, а зелена боја лишћа дрвета од енергије Сунчевих зракова ствара скроб, шећер и целулозу. Тако дрво обавља своје хемијске процесе да би могло да живи и расте. Настави са читањем Како расте дрво?

Како су постале биљке?

Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.

Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?

Шта су алге?

Ако сте имали код куће акваријум, вероватно сте приметили да се одједном појави нека зелена пена. То су алге. Кад пливате у неким језерима, наиђете на клизаве траве које вам се плету око ногу. И то су алге.

Постоји хиљаду врста алги и оне расту широм света, у мочварама, барама, језерима, рекама, па чак и морима. Има их од лаких, пенастих, до грубих, кожастих, које могу да буду дуге и по 30 метара.

Алге спадају у најпримитивније облике биљног живота. Настави са читањем Шта су алге?

Знаш ли шта је целулоза?

Мекши делови биљних тела се углавном састоје од целулозе. Биљке су савитљиве захваљујући
целулози.

Готово све зелене биљке производе потребну целулозу. Она се састоји од истих хемијских елемената као и шећер, то јест, од угљеника, водоника и кисеоника. Те материје се налазе у води и ваздуху. Шећер, који се ствара у лишћу, раствара се у биљном соку и натапа читаво тело биљке. Већи део одлази у оне делове биљке у којима се врши процес растења или зарастања, а део овог шећера се претвара у целулозу. Биљка је користи за стварање зидова нових ћелија. Настави са читањем Знаш ли шта је целулоза?