Када нека птица замењује старо перје новим, такву појаву називамо митарење. Сви водоземци, гмизавци, сувоземне животиње, птице, па чак и неке врсте инсеката мењају љуштуру, кожу, длаку и перје, и за сваку такву појаву имамо посебан назив.
У току живота птици много пута израста перје. Тек када потпуно одрасте, птица добија перје својствено само тој врсти. И отада, одрасла птица замењује с времена на време своје перје: старо перје отпада, а на његово место израста ново. Ту појаву код птица називамо митарење.
Чим једно перо отпадне, оно се одмах замењује другим, новим пером. Код неких птица је то ново перје упадљивијих боја, што је својствено птицама само у периоду парења. Отуда се многе птице митаре по два пута годишње, једанпут пре и једанпут после периода парења — пре наиласка зиме и хладнијег времена.
Пошто већина птица не мења истовремено све своје перје које им помаже при лету, то су многе врсте птица способне да лете и у време митарења. Честа је појава мењање у исто време само по једног пера из сваког крила, чиме се постиже одржавање потребне равнотеже за лет. Изузетак чине пловке, гуске и лабудови. Код њих митарење захвата одједном све перје, те зато не могу да лете у време митарења. Како су то, међутим, такозване водене птице, то се летењем не морају спасавати када се нађу у опасности. Једноставно се држе воде и пливају.
У мужјака чије је природно перје упадљивијих боја најчешће се старо перје замени новим перјем тамнијих боја у време митарења. То је природна заштита од опасности, јер омогућује птицама да се много лакше сакрију од својих непријатеља.
Занимљив је начин на који змије мењају своју кожу. Пре свега, змија не мења сву своју кожу, већ само њен површински део, такозвану кошуљицу. Она најпре трља уста о неки груб предмет, како би прво скинула површински део коже око уста. Затим лабаве делове своје кошуљице закачи за какву гранчицу или стену. Када јој то пође за руком, змија једноставно испузи кроз усни отвор кошуљице. Стару кошуљицу напушта и оставља је у једном једином комаду.