Обично се сматра да веће птице носе већа јаја. Међутим, величина птичјег јајета не зависи увек од величине птице која га је снела, већ од количине хране потребне за исхрану плода док се не излегне птић. Птићи који су у стању да се сами о себи старају убрзо после излегања, легу се из великих јаја, јер се у великом јајету налази и велико жуманце богато хранљивим материјама, што омогућује птићу да се још у самом јајету прилично развије.
Птице које се легу слепе и немоћне обично потичу из релативно мањих јаја, јер у њима нема довољно хранљивих материја да би се птић потпуно развио. Немају сва птичја јаја исти облик као кокошја јаја. Неке птице носе ваљкаста, друге лоптаста, па чак и крушкаста јаја. Птице које свијају гнезда високо у крошњи дрвећа или на литицама носе јаја необичних облика, која се не могу лако откотрљати или поломити.
Али када говоримо о највећем јајету, онда се мора рећи да је нојево јаје прави шампион у величини. Оно је дуго 15 до 20 а широко 12 до 15 cm. У љуску једног нојевог јајета може да стане 12 до 18 разбијених кокошјих јаја!
И док су нојева јаја највећа која носи једна данашња птица, некада су на Земљи живеле птице према чијим би јајима нојево изгледало као кликер. Изумрла џиновска птица „рок“ (лат. Aepyornis), или слон-птица са Мадагаскара, носила је највећа јаја. Пронађене су потпуно очуване, неоштећене љуске ових јаја. Дужина им износи око 35 а ширина 25 cm. У љуску сваког јајета птице „рок“ могло би да стане скоро десет литара течности, а толико стаје у шест нојевих јаја, или у 150 кокошјих.
Најмања јаја носе колибри. Неке врсте колибрија полажу јаја дуга једва седам милиметара!