Како су постале биљке?

Према научним теоријама, постојало је време када биљака на Земљи није било. А онда, пре више стотина милиона година појавиле су се сићушне лоптице протоплазме. Протоплазма је име за живу материју која се налази и у биљкама и у животињама. Ове првобитне ћелије протоплазме, према овој теорији, биле су зачеци свих данашњих биљака и животиња.

Ћелије протоплазме из којих су се развиле биљке имале су дебеле зидове и учврстиле су се на једном месту. Оне су такође стварале неку врсту зелене материје, познате под именом хлорофил. Ово им је омогућило да справљају храну из супстанција које су се налазиле у ваздуху, води и земљишту. Настави са читањем Како су постале биљке?

Знаш ли шта је маховина?

У готово свакој влажној, сеновитој шуми можемо да нађемо мале биљке које образују зелен покривач на површини земље. То су углавном маховине.

За разлику од грашка или пасуља, маховине немају ни корен ни цвет. Уместо тога имају кончиће, који расту по површини земље и у њој. Они упијају воду и минерале из земље. Маховине немају ни систем за спровођење воде, као друге веће биљке, те се оне најчешће могу наћи само тамо где има влаге. Зато маховина обично расте на оној страни дрвећа која добија мало или нимало Сунчеве светлости. Неке маховине расту на влажним стенама. Кад се стена осуши, осуши се и маховина, али не угине. Она поново оживи и развије се кад се поново појави влага. Настави са читањем Знаш ли шта је маховина?