Мада сви не прихватају теорију еволуције о постанку врста онакву каква јесте, ипак њене присталице имају објашњења како су настале птице кроз дуге еволутивне процесе.
Многи и разни органи птица су се изменили, па се тако и развила способност птица да лете. Оне су постале топлокрвне животиње, јер као такве могу унету храну брзо да претварају у енергију. Добиле су перје, не само ради заштите тела од хладноће, већ стога што површина обрасла перјем умногоме олакшава лет. Изгубиле су зубе, јер су зуби саграђени од тешке кости. Усавршиле су им се и ноге, па се њима служе као да имају уграђене најбоље амортизере. И њихов вид се веома изоштрио.
Када су све ове одлике птица настале, и даље је неизвесно, али је познато да су се птице развиле пре много милиона година из неких примитивних врста гмизаваца. Врста гмизаваца из које су се вероватно и развиле птице живела је у тријасу, пре отприлике 130 милиона година. То је утврђено на основу проучавања пронађених фосила.
Већ те прве птице су морале имати перје, али је сасвим сигурно да нису могле бити богзна какви летачи. Имале су дугачак реп у чијем су саставу претежно биле кости, мноштво пршљенова, док им је перје израстало са стране тела. Данашње птице имају у свом репу једну једину кост и перје им лепезасто израста управо из те кости. Прастаре птице су имале већи број малих, али оштрих зуба.
Десет милиона година касније, неке птице су још увек имале зубе, али су их многе врсте у међувремену сасвим изгубиле. Фосили птица из тога доба показују да је већ тада било врста потпуно исте величине, распона крила, а по свој прилици и начина живота и навика као што су данашње морске ласте.
Необично је то што се данас, прегледом сваког посебног птичјег органа, може утврдити веза и траг који птица носи још из времена када се развијала из гмизаваца — с том разликом што је сваки посебан орган птице природа прилагодила, током њиховог развитка, јасно одређеној потреби самих птица.
Вероватно најважнија од свих тих промена јесте она када се птица развијала од животиње хладне крви у топлокрвну животињу. А то је значило да су се положена јаја птица морала одржавати стално на истој температури, па и сами млади када се излегу. Резултат тога је несумњиво потреба да птице граде гнезда, да се брину о својим птићима, као и да развијају низ других радњи што чине обавезан и саставни део живота птица.