Мало је животиња на кугли земаљској које су толико застрашујуће по изгледу и по величини, као што су гуштери неких врста! Па ипак, само су две врсте гуштера отровне од укупно 2.500 разних врста гуштера, колико је до сада забележено. То је чудовиште Гила, које живи по пустињама Америке, и Перласти гуштер из Мексика.
Гуштери су блиски сродници змија јер су, као и оне, животиње хладне крви чија је кожа покривена рожним крљуштима. Супротно од змија, међутим, њихова дуга тела су подељена на три јасно издвојена дела: главу, труп и реп. Више врста гуштера имају и четири ноге.
Пошто постоји толико врста гуштера, природно је што наилазимо на многе изузетке. Тако, на пример, има гуштера без ногу, који по свом изгледу сасвим личе на змије. Располажу изузетном моћи, која је, уосталом, заједничка многим врстама гуштера, и много им користи у борби са непријатељима. У стању су да себи откину реп! Та чињеница често омогућује гуштерима да избегну опасност, јер непријатељ обично застане да поједе реп. А нови реп гуштеру касније опет израсте!
Мада се већина гуштера излеже из јаја, мали број врста рађа живе младунце. Већина се храни инсектима, али неке повеће врсте једу и птице и неке омање животиње. Гуштери најчешће живе у тропским пределима, али се могу наћи готово свуда по свету, сем у пределима залеђеног Арктика.
Било где да живе, гуштери се изванредно прилагођавају природним околностима. На пример, гуштери који живе у трави или по дрвећу су светлих боја, док су тамносиви или мрки они гуштери који живе по пустињским пределима, те се боја њиховог тела прилагодила боји песка. Камелеон, који спада у једну врсту гуштера, може увек да усклади своју боју околини у којој живи.
Гуштери се много разликују по величини. Неки, које називају „монитор“, дужи су од 2 m, док су други сасвим мали. У Индонезији постоје гуштери познати под именом „драгони“ — змајеви, који су дугачки и до 3 m и имају застрашујући изглед. Драгони могу са лакоћом да убију и повећу животињу једним јединим ударцем свог дугачког и јаког репа.
Гуштери воле да се сунчају и топлота им је неопходна. Зато оне врсте које живе у хладнијим пределима једноставно преспавају зимске дане скривајући се било где да би избегли хладноћу.