Гљиве су врло значајне за човека, и то из два различита разлога: с једне стране му врло много користе, а с друге наносе велику штету.
Помажу му на тај начин што проузрокују труљење, па смеће не може да се нагомилава. У овом процесу враћају се у земљу минералне соли, које су потребне биљкама. Од неких гљива се добијају и лекови, којима се човек бори против болести.
Постоје друге гљиве које су узрочници обољења биљака и животиња, и против њих се човек стално бори.
Шта су гљиве? То су просте, зависне биљке. Кажемо да су „просте“ због тога што немају ни корен, ни стабљику, ни лишће, као сложене биљке. Кажемо да су „зависне“ зато што немају хлорофил, то јест, из угљен-диоксида и воде не стварају шећер, као што чине зелене биљке. Тако оне зависе од хране коју стварају зелене биљке.
Има веома много различитих гљива, и оне се по својој грађи јако разликују. Неке гљиве се састоје из једне ћелије. На пример, бактерије и гљиве квасца су једноћелијске гљиве.
Слузаста гљива је други тип гљиве. Разликује се од свих других биљака по томе што се састоји од масе голе протоплазме, која изгледа као љигава превлака на површини трулог пања или неког другог влажног предмета.
Све остале гљиве, осим бактерија, квасних гљива и слузасте гљиве, састоје се од масе безбојних кончића. То је „мицелијум“. Мицелијум пушта гране, које уђу у материју на којој расту ове гљиве, и упијају из ње храну. Гљивама је вода потребна ради варења хране и да би се развијале, тако да оне не могу да расту на нечему што је суво.
Постоји велика група гљива сапрофита, од оних које живе на хлебу, па до оних које нападају влажне тканине. Неке од њих дају укус сиру, док се друге припремају као лекови.
Знате ли да су печурке гљиве? Главни део печурке је мицелијум, који се грана под земљом. Сама печурка је само део који производи споре, и пре него што изађе на површину земље, она је готово потпуно уобличена.