Наша реч „водоземац“, као и грчка реч амфибија, означава природну способност једног бића да живи и у води и на земљи. Већина водоземаца проведе први део живота у води, а други део на копну.
Постоје три групе, односно три реда водоземаца, и то: подземни водоземци, или Caecilidar, репати водоземци (даждевњаци, мрмољци и сл.) и жабе и њихови сродници. Настави са читањем Шта су то водоземци?
Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере!
Бисери су саздани од потпуно исте седефасте материје од које се састоји унутрашња подлога или »постава« шкољке — остриге. Остригино тело је веома нежно; да би га заштитила од озледа, она лучи течност која је истог састава као бисер и њоме облаже унутрашњост своје заштитне љуштуре о коју се ослања телом.
Чим у унутрашњост једне шкољке упадне нешто што њено тело може озледити, рецимо зрнце песка, острига га одмах облаже са неколико слојева седефасте материје којом облаже и унутрашњост своје љуштуре, те залутало зрно песка постаје бисер!
Када се све то одиграва сасвим природно, бисер може да буде савршено обликован. Човек је, међутим, пронашао како да помогне остриги у приправљању бисера: треба само да убаци фино зрнце песка или комадић седефа у остригу. После две или три године, када извади остригу из воде и отвори је, вади из ње прави бисер. Тај поступак се назива »гајење бисера«, и обично не доноси тако савршене бисере као што су природни.
У Јапану су, међутим, пронашли начин за производњу савршених облика »одгајених бисера«. Материја која подстиче остригу на стварање бисера убризгава се непосредно у остригино тело. То је веома осетљива и деликатна хируршка интервенција која захтева крајњу пажњу и вештину, јер се остригино тело не сме ни најмање озледити.
Највећи бисер који је до данас пронађен био је дугачак око 5 cm, са обимом од преко 10 cm! Познато је да су прави бисери веома скупоцени, те се многи људи задовољавају куповином лажних бисера. Французи располажу техником за производњу лепог вештачког бисера: пробушене стак лене перле облажу материјом добијеном од светлих крљушти неких риба, а унутрашњост перли испуне воском.
Предак златне рибице није нико други већ шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје, и од њега се даље развијала златна рибица. Вековима су Кинези гајили златне рибице, а у Јапану се то чини од пре 400 година. Европи је златна рибица била потпуно непозната све до пре неких 200 година, када је неколико златних рибица поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. Пошто је мадам Помпадур била прва дама тадашњег света, златне рибице су постале „последњи модни крик“ у Европи.
Настави са читањем Како су постале златне рибице?
