Наша реч „водоземац“, као и грчка реч амфибија, означава природну способност једног бића да живи и у води и на земљи. Већина водоземаца проведе први део живота у води, а други део на копну.
Постоје три групе, односно три реда водоземаца, и то: подземни водоземци, или Caecilidar, репати водоземци (даждевњаци, мрмољци и сл.) и жабе и њихови сродници. Подземни водоземци су безноге и махом слепе животиње. Сматра се да има више од 1.040 врста водоземаца. Све оне по дужини тела не достижу ни један метар, изузев џиновског даждевњака из Јапана, чија дужина може да буде и до 1,5 m.
Водоземци углавном нису снажне грађе, нити се одликују брзином, премда се они из реда жаба могу кретати прилично брзо. Ове животиње штити од непријатеља боја тела, као и природни нагон да живе повучено и скривено. Већина водоземаца има моћ лучења отровне слузи из кожних жлезда, што у ствари и представља њихову најбољу одбрану.
Када одрасту, многи водоземци обично добију плућа, иако су и даље у стању да дишу преко коже. Водоземце најчешће налазимо у необично топлим подручјима, а ређе у умереним климатским пределима. У принципу не могу да живе у сланим водама.
Иако сви одрасли водоземци живе на копну, увек се враћају у воду у време парења. У води полажу јаја и оплођују их; млади, када се излегу, остају ту да проведу први део свог живота као риболике ларве, хранећи се углавном биљном храном.
Мали број водоземаца стара се на прилично необичан начин о положеним јајима. Женке једне врсте бразилске шумске жабе граде гнезда од блата у која полажу јаја, док за то време мужјаци седе унаоколо и крекећу. Неке жабе крекетуше, које живе искључиво у Бразилу, Еквадору и Перуу, носе јаја на својим леђима. Они водоземци који положе јаја и остављају их у води не бринући се више о њима, полажу одједном по стотинак јаја повезаних у врпце једном лепљивом материјом. Водоземци који се старају о јајима полажу много мањи број јаја.