Кад бисте из неке баре узели кашичицу воде и ставили је под микроскоп, видели бисте милионе ситних животиња како врве по води! То су праживотиње и оне представљају најпростије животиње за које знамо, јер се састоје само од једне једине ћелије.
Све праживотиње живе у води или на влажним местима. Научници су их врло пажљиво проучавали, јер иако имају само једну ћелију, та ћелија обавља све задатке потребне за одржавање живота! Може да лови храну и једе, вари је и претвара у живу материју. Може да дише, сагорева храну и избацује непотребне састојке. Може и да се размножава.
Праживотиње се размножавају деобом, при чему свака половина ћелије постаје цела нова животиња, или „пупљењем“, при чему се пупољци одвајају и образују одвојене животиње.
Има преко 15.000 разних типова праживотиња, па су их научници поделили у подгрупе или класе. Две главне класе се зову „ризоподе“ и „инфузорије“.
Ризоподе имају „лажну ножицу“, која се избацује у разним правцима, а може и да се увуче у тело. У занимљиве редове ове класе спада „фораминифера“ или шупљикаста ризопода. Њена мала љуштура од креде је пуна рупа. Живи у топлим и умерено топлим морима. Кад угине, њена љуштура пада на дно и током векова се тако стварају наслаге креде.
Инфузорије су сложеније праживотиње. Имају длачице које им штрче из тела, и користе их као весла приликом кретања кроз воду. Најсложенији облици праживотиња имају длакасте конце, који се зову „трепље“.
Неке праживотиње живе као паразити у човеку и у животињама. У извесним фазама свог животног циклуса образују споре. Неке праживотиње изазивају у човеку болести као што су маларија и болест спавања.