Када загледате отворену остригу, чини вам се као безоблична маса. Па ипак, то је сложено биће које има уста, шкрге, стомак, јетру, утробу и срце.
Има више од стотине разних врста острига. Разликују се по величини, облику, понашању и укусу. Општа им је карактеристика да се веома брзо множе. Пет до шест пута у току једне сезоне избацују икру.
Женка остриге је у стању да у току само једне сезоне избаци и до пола билиона јаја од којих се мали проценат излеже. Младе остриге се сасвим разликују од одраслих. По облику подсећају на кесу или торбицу опточену финим лелујавим длачицама око усног отвора. Те длачице касније отпадају кад острига нарасте у току године дана до величине од отприлике 2,5 до 3 cm у пречнику.
Дотле је млада острига била причвршћена за неку стену или окачена о какав други подводни предмет. На крају првог месеца живота, или можда другог, достиже величину једног новчића.
Највећи проблем на који остриге наилазе јесте — како да избегну смрт од многих непријатеља. Младунце острига који се отисну у воду прождиру и саме одрасле остриге и друге рибе. Чак и одрасле остриге могу да буду плен других сродника који се у народу зову »сврдлари«. Ови попут сврдла буше рупе кроз заштитне љуштуре острига и извлаче отуда мекане делове.