Шта су праживотиње?

Кад бисте из неке баре узели кашичицу воде и ставили је под микроскоп, видели бисте милионе ситних животиња како врве по води! То су праживотиње и оне представљају најпростије животиње за које знамо, јер се састоје само од једне једине ћелије.

Настави са читањем Шта су праживотиње?

Како се множе остриге?

Када загледате отворену остригу, чини вам се као безоблична маса. Па ипак, то је сложено биће које има уста, шкрге, стомак, јетру, утробу и срце.

Има више од стотине разних врста острига. Разликују се по величини, облику, понашању и укусу. Општа им је карактеристика да се веома брзо множе. Пет до шест пута у току једне сезоне избацују икру.

Настави са читањем Како се множе остриге?

Како шкољке праве бисере?

Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере!

Бисери су саздани од потпуно исте седефасте материје од које се састоји унутрашња подлога или »постава« шкољке — остриге. Остригино тело је веома нежно; да би га заштитила од озледа, она лучи течност која је истог састава као бисер и њоме облаже унутрашњост своје заштитне љуштуре о коју се ослања телом.

Чим у унутрашњост једне шкољке упадне нешто што њено тело може озледити, рецимо зрнце песка, острига га одмах облаже са неколико слојева седефасте материје којом облаже и унутрашњост своје љуштуре, те залутало зрно песка постаје бисер!

Бисер у Остриги
Бисер у Остриги (фото: Kamran Jebreili / RAK Pearls Holding)

Када се све то одиграва сасвим природно, бисер може да буде савршено обликован. Човек је, међутим, пронашао како да помогне остриги у приправљању бисера: треба само да убаци фино зрнце песка или комадић седефа у остригу. После две или три године, када извади остригу из воде и отвори је, вади из ње прави бисер. Тај поступак се назива »гајење бисера«, и обично не доноси тако савршене бисере као што су природни.

У Јапану су, међутим, пронашли начин за производњу савршених облика »одгајених бисера«. Материја која подстиче остригу на стварање бисера убризгава се непосредно у остригино тело. То је веома осетљива и деликатна хируршка интервенција која захтева крајњу пажњу и вештину, јер се остригино тело не сме ни најмање озледити.

Највећи бисер који је до данас пронађен био је дугачак око 5 cm, са обимом од преко 10 cm! Познато је да су прави бисери веома скупоцени, те се многи људи задовољавају куповином лажних бисера. Французи располажу техником за производњу лепог вештачког бисера: пробушене стак лене перле облажу материјом добијеном од светлих крљушти неких риба, а унутрашњост перли испуне воском.

Шта једу шкољке?

Да ли волите да једете шкољке? Многи људи потпуно изгубе вољу за јелом при самој помисли на њих. И тако је свакако морало бити хиљадама година. Нико ваљда у Европи није ни помислио да их једе, све до открића Америке; тек тада се сазнало да Индијанци са апетитом једу разне мекушце!

Настави са читањем Шта једу шкољке?

Како су постале златне рибице?

Предак златне рибице није нико други већ шаран. У језерима и рекама Кине и Јапана има много шарана маслинастосиве боје, и од њега се даље развијала златна рибица. Вековима су Кинези гајили златне рибице, а у Јапану се то чини од пре 400 година. Европи је златна рибица била потпуно непозната све до пре неких 200 година, када је неколико златних рибица поклоњено госпођи Помпадур, пријатељици француског краља Луја XV. Пошто је мадам Помпадур била прва дама тадашњег света, златне рибице су постале „последњи модни крик“ у Европи.

Настави са читањем Како су постале златне рибице?