Кад не бисмо јели, не бисмо могли ни да живимо ни да растемо. Утврђено је које су хранљиве материје потребне нашем телу и колико нам тих материја треба да бисмо очували здравље. Другим речима, није довољно само јести већ се мора узимати довољна количина сваке врсте хранљивих материја.
Храна богата беланчевинама (млеко, јаја, сир, месо и риба) садржи велике количине ове материје која је потребна организму за изградњу нових ћелија. Настави са читањем Зашто морамо да једемо?
Малокрвност означава различита стања која су у вези с неким поремећајем крви. Малокрвност постоји ако крв не садржи нормалан број црвених крвних зрнаца, или када црвена крвна зрнца немају довољну количину хемоглобина.
Анемија или малокрвност је проузрокована недовољним стварањем или повећаним разарањем црвених крвних зрнаца или сувише великим губитком крви. Настави са читањем Шта је малокрвност?
Кад крв пролази кроз плућа, кисеоник се везује са хемоглобином црвеног крвног зрнца. Црвено крвно зрнце носи кисеоник кроз артерије и капиларе свим ћелијама тела. Угљен-диоксвд из ћелија тела одлази кроз вене у плућа на исти начин, комбинован углавном са хемоглобином.
Одакле потичу ова зрнца? Очигледно, „фабрика“ у којој се ствара тако огромна количина зрнаца — коштана срж — мора имати невероватну способност производње — а нарочито када се узме у обзир да се пре или касније свако од ових зрнаца распада и замењује новим! Настави са читањем Шта су црвена крвна зрнца?
Људи чија је кожа најбеља живе на северу Европе. To су нордијци. Они чија је кожа најцрња настањују западну Африку. Становништво јужне Азије одликује се мрко-жутом бојом коже. Међутим, већина становника наше планете нема ни белу ни црну, нити жуту кожу, већ безброј нијанси између светлог и тамног. Настави са читањем Зашто постоје различите боје људске коже?