Свима је већ познато да се птице селе. Одлазак и повратак птица људи обично тумаче као крај једне, и почетак друге сезоне. Али нико до данас није потпуно схватио зашто птице предузимају тако дугачке летове.
Ту појаву не треба искључиво објашњавати променом температуре. Пернати прекривачи птица могли би их добро заштитити од хладноће. Наравно, кад наступе хладни зимски дани, све више понестаје храна потребна птицама, па се тиме можда може објаснити селидба птица у оне пределе где ће наћи храну. Али због чега би се онда те исте птице враћале? Неки научници мисле да постоји веза између промене температуре и природног нагона птица за парењем.
Било који да је разлог селидби птица, оне у сваком случају представљају шампионе међу свим животињама које се селе. А прави шампион међу птицама јесте арктичка ласта. Та чудновата птица ће током једне једине године превалити и свих четрдесетак хиљада километара у оба правца!
Арктичка ласта се гнезди у веома широком подручју од Арктика на северу до Масачусетса на југу. Тој птици је потребно скоро двадесет недеља док превали дугачак пут до антарктичких предела, што практично значи да недељно преваљује око 2000 километара.
Већина копнених птица радије прави краће паузе за време сеобе. Али једна птица, амерички златар пијукавац, без задржавања прелеће океанске раздаљине. Та чудна птица може да издржи лет без престанка од Нове Шкотске до Јужне Америке, и то искључиво изнад водених површина!
Шта мислите, да ли птице полазе на селидбу и враћају се увек истог дана сваке године? О томе су многе књиге написане, и доста је људи који верују да је тако. Међутим, ниједна птица не полази на селидбу истог дана сваке године, премда постоје многе врсте које то чине отприлике у исто време. Верује се да чувене ластавице из Капистрана, у Калифорнији, полазе на сеобу увек 23. октобра и враћају се 19. марта. Упркос њеној чувеној непогрешивости у дану одласка и повратка, ипак је утврђено одступање скоро сваке године.