Знаш ли шта је целулоза?

Мекши делови биљних тела се углавном састоје од целулозе. Биљке су савитљиве захваљујући
целулози.

Готово све зелене биљке производе потребну целулозу. Она се састоји од истих хемијских елемената као и шећер, то јест, од угљеника, водоника и кисеоника. Те материје се налазе у води и ваздуху. Шећер, који се ствара у лишћу, раствара се у биљном соку и натапа читаво тело биљке. Већи део одлази у оне делове биљке у којима се врши процес растења или зарастања, а део овог шећера се претвара у целулозу. Биљка је користи за стварање зидова нових ћелија. Настави са читањем Знаш ли шта је целулоза?

Знаш ли шта је буђ?

Вероватно сте некад приметили буђ на парчету хлеба. Ако хлеб неколико дана стоји на влажном, топлом месту, покрије га мрежа белих, паучинастих конаца, који као да су посути црним прахом.

Ако погледате кроз микроскоп, видећете да је ова мрежа начињена од многобројних дугих, безбојних конаца, којих има две врсте. Једни су покривени црним лоптицама са спорама, помоћу којих се буђ размножава. Други су краћи и улазе у хлеб, па служе као корење и упијају храну. То је, у ствари, буђ или плесан. Буђ је врста гљивица. Настави са читањем Знаш ли шта је буђ?

Знаш ли шта је хлорофил?

Кад бисте морали да издвојите једну главну особину по којој се биљке разликују од животиња, шта бисте издвојили? Зелену боју биљака. Наравно, има и неких изузетака, али основно својство биљака је њихова зелена боја.

Ова зелена биљна боја — хлорофил — спада у најзначајније материје на целом свету зато што омогућују биљкама да из земље и ваздуха узимају материју, и да производе храну. Кад биљке то не би чиниле, не би било ни људи ни животиња, јер не би имали чиме да се хране! Чак и оне животиње које се хране месом зависе од других животиња, које се хране биљкама. У ствари, свака намирница води порекло од биљака! Настави са читањем Знаш ли шта је хлорофил?

Знаш ли шта је осмоза?

Како биљке увлаче воду из земље у своје корење? Како животиње упијају сварену храну из црева у крвне судове? У корену биљака и у зидовима животињских црева нема отвора. Процес којим се то постиже зове се „осмоза“.

Кад ставите два гаса један поред другог, а ничим их не раздвојите, они ће се брзо помешати. Исто важи и за течности. На пример, кап мастила ће постепено равномерно обојити целу чашу воде.

Код осмозе се ово мешање врши кроз опну, као што су танки зидови сићушних длачица корења биљака или облоге црева. Настави са читањем Знаш ли шта је осмоза?

Знаш ли шта је семе?

Један од начина на који биљка производи другу биљку своје врсте је помоћу семена. Као што птице легу јаја да би произвеле младе, тако биљка ствара семе да би из њега изникла друга биљка слична њој.

Цвет неке биљке мора да се оплоди да би семе из њега порасло. Кад семе потпуно израсте или сазри, мора да мирује. Овај период мировања је различит код различитих врста семена. Многобројно семење се не би пи развило у биљку кад током зиме не би мировало. Настави са читањем Знаш ли шта је семе?