Не постоји живо биће коме није потребно да спава или да се потпуно одмори свакога дана.
Ако желите да сазнате зашто, сетите се како се осећате кад једну ноћ не спавате или кад само одете на спавање касније него обично! Сутрадан сте толико заморени да ништа не можете да радите како треба. Док спавамо, ћелије нашег тела опорављају се од рада у току дана и изграђују залихе енергије за следећи период активности. Настави са читањем Зашто и колико спавамо?
Умни и телесни развој обично одговарају један другом. Оба се заустављају у различитим годинама живота, што зависи од личности. На пример, неки младић може са шеснаест година да буде висок 170 cm и да уопште више не расте, док његов брат може да настави да расте и да са деветнаест година достигне висину од 185 cm. Настави са читањем Шта је коефицијент интелигенције?
Већина од нас мисли да је свака радња коју вршимо вољна. Али све радње људи и живих бића не могу се тако лако објаснити. Кад возите бицикл, ви обично правите десетине покрета, чак и не мислећи на њих док их чините. Ове радње су резултат учења и искуства. Настави са читањем Шта је инстинкт?
Човечји живчани систем је налик на мрежу жица које полазе од мозга и повезују све делове тела. Мозак је центар овога система. Од мозга наредбе иду преко живаца и нагоне нас да се крећемо, смејемо, једемо и, уопште, да се понашамо као људска бића. Настави са читањем Зашто имамо два нервна система?
Од свега чиме се човек разликује од осталих живих бића, најважнији је мозак. Многе животиње ниже врсте уопште немају мозак, или имају сасвим мали, или слабо развијен мозак. На пример, кишна глиста има мозак велики као чиодина глава, зец има мозак као напрстак. Човечји мозак је тежак просечно 1,350 грама, али величина мозга није најважнија ствар. Слон има већи мозак од човека, али његов мозак није тако развијен као човечји. Настави са читањем Шта је мозак?