Већина људи има нејасну представу о томе да се негде у њиховој утроби налазе вијуге и вијуге црева, чудних путева којима пролази храна за време варења. Али је мало оних који знају како црева раде.
Дужина црева код животиња зависи од врсте хране којом се хране. Месождери имају краћа црева због тога што се храна коју они узимају брже вари. Претпоставља се да људи који углавном живе на биљној храни имају дужа црева него људи који се претежно хране месом. Настави са читањем Како раде црева?
Да бисмо живели и расли, узимамо храну. Али она мора да претрпи низ хемијских и физичких промена да би организам могао да је користи. Овај процес се зове варење.
Варење почиње стављањем хране у уста, жвакањем и гутањем. Оно се обавља у прибору за варење. Сви делови овога прибора су међусобно повезани, а разликују се по радњама које обављају. Настави са читањем Како се вари храна?
Глад нема ничег заједничког са празним желуцем, мада већина људи верује да има. Новорођенче се рађа са празним желуцем, па ипак не осећа глад првих неколико дана. Људи који су болесни или имају температуру често не осећају глад иако им је желудац празан. Настави са читањем Због чега осећамо глад?
У неким деловима тела постоје ћелије које могу да се згрче или опусте; то су мишићне ћелије. Има их две врсте: глатке и попречнопругасте.
Глатки мишићи се налазе у многим деловима тела и помажу рад скоро свих органа: скупљају и шире зеницу ока, регулишу дисање, омогућују рад црева, итд. Грчење глатких мишића је снажно, али споро. Настави са читањем Како раде наши мишићи?