Најпростије речено, оптичка варка је обмана коју нам приређују наше очи. Чини нам се да видимо нешто што није такво у стварности, или видимо исти предмет на два потпуно различита начина.
Ако су наше очи нормалне, а оне су инструмент којим треба да видимо управо оно што се налази пред нама, како онда могу да нас обмањују? Вид није физички процес. Он није као фотографија. Вид је у ствари умно искуство, зато што не видимо очима већ мозгом.
Очи су механички инструмент за примање утисака. Када слике доспеју у мозак, долази до препознавања, мишљења, расуђивања. Ћелије мозга одлучују шта представља лик или слика коју видимо.
Шта омогућује мозгу да донесе одлуку? Важну улогу игра рад који морају да обаве очни мишићи да бисмо видели. Приликом процењивања раздаљина, углова и односа предмета у простору, поглед се управља час у једну час у другу различито удаљену тачку. Мозак осећа да су очи превалиле извесну раздаљину зато што има представу колико је енергије и времена било потребно за управљање погледа у различите тачке.
Да видимо сада један пример оптичке варке. Претпоставимо да имамо две линије исте дужине, само је једна усправна, а друга водоравна. Водоравна ће нам изгледати краћа зато што је нашим очним јабучицама лакше да се крећу с једне стране на другу него горе — доле. Зато мозак одлучује да је водоравна линија по свој прилици краћа.