Мада здрава особа може да изгуби и читаву трећину укупне количине своје крви па ипак да остане у животу, непрекидно крвављење или губитак крви када смо болесни може да буде врло опасан.
Природа нас је заштитила од ове опасности тиме што је крв обдарила способношћу да се згрушава. Али, ако би згрушавање настало у самом систему крвотока, то би могло да буде исто толико опасно. Када се крв успе у врло гладак или подмазан стаклени суд, она се неће згрушати! Ако у крв уроните стаклени штапић, она се опет неће згрушати. Али, кад бисте узели дрвени штапић, почело би згрушавање. Према томе, изгледа да је потребна неравна површина или повреда крвних судова да би почео процес згрушавања крви.
Најпре се у крви појављују врло фини конци једне материје која се зове фибрин. Ови конци се пружају у свим правцима и образују једну врсту мреже. Они хватају сва крвна зрнца као што се у паукову мрежу хватају инсекти. На том месту крв престаје да се креће и претвара се у неку врсту језерца са устајалим крвним зрнцима.
Фибрински конци су чврсти и врло еластични те држе крвна зрнца спојена у угрушак. Угрушак крви је чеп који природа ствара да би нас заштитила од губитка крви. Време згрушавања крви није исто код свих људи. Има људи чија се крв згрушава веома споро или се уопште не згрушава. Ово обољење се назива хемофилија.