Где год су се до сада скакавци појавили у великим ројевима, земља би после њих остајала опустошена. Библија каже да скакавци спадају у „седам невоља“ Египта. Сваке године, на разним деловима света, они стварају огромне штете на житарицама.
Постоје више врсга скакаваца, али су све оне међусобно сличне; имају снажне вилице, по три пара ногу, и обично по два пара крила. Први пар крила, „покрилци“, кожаст је и раван, док је други пар опнаст и налази се одмах испод горњег пара крила. Задњи пар ногу у скакавца, којима се служи за скакање, обично је већи и веома развијен.
Женка скакавца има легалицу или орган за ношење јаја који се налази на самом врху трбуха. Женке неких врста тврдом легалицом буше земљу, у удубљење увуку цео свој трбух и тамо излуче течност којом облепе зидове рупе, створе чауру и у њу полажу тридесетак јаја. Амерички зелени путнички скакавци, звани „катидиди“, имаЈу издужен орган за ношење јаја, а за полагање јаја буше рупе у дрвећу, или их пак легу на лишћу.
Скакавци су углавном подељени на две групе: дугороги и краткороги. Краткороги скакавци се понекад називаЈу и зрикавци; у ту групу треба сврстати и тамније обојене пољске скакавце. Имају кратке пипке и трочлана стопала, а женке кратке легалице на врху трбуха. Они певају или „цврче“ тако што трљају задње ноге о горња крила — покрилце. „Уши“ су им смештене на самом стомаку, у пределу задњег пара ногу.
Дугороги скакавци, тј. скакавци дугих пипака, у чију групу спада и зелени ливадски скакавац, бучни катитид, зрикавац, неке бескрилне врсте и други, имају пипке који су много дужи и од самог њиховог тела и имају четворочлана стопала. Певају једино мужјаци, производећи звукове међусобним трљањем основа својих крила.
Скакавци се у неким земљама употребљавају и за људску храну, али огроман део људства жели да их се углавном сасвим ослободи.
Од свих врста скакаваца, најопаснији су и стварају највеће штете такозвани „путнички скакавци“, од којих су најпознатије подврсте: марокански, европски и египатски путнички скакавац. То су углавном житељи степских и пустињских предела, који у потрази за храном у јатима уништавају житарице.