Знаш ли шта је маховина?

У готово свакој влажној, сеновитој шуми можемо да нађемо мале биљке које образују зелен покривач на површини земље. То су углавном маховине.

За разлику од грашка или пасуља, маховине немају ни корен ни цвет. Уместо тога имају кончиће, који расту по површини земље и у њој. Они упијају воду и минерале из земље. Маховине немају ни систем за спровођење воде, као друге веће биљке, те се оне најчешће могу наћи само тамо где има влаге. Зато маховина обично расте на оној страни дрвећа која добија мало или нимало Сунчеве светлости. Неке маховине расту на влажним стенама. Кад се стена осуши, осуши се и маховина, али не угине. Она поново оживи и развије се кад се поново појави влага. Настави са читањем Знаш ли шта је маховина?

Знаш ли шта је целулоза?

Мекши делови биљних тела се углавном састоје од целулозе. Биљке су савитљиве захваљујући
целулози.

Готово све зелене биљке производе потребну целулозу. Она се састоји од истих хемијских елемената као и шећер, то јест, од угљеника, водоника и кисеоника. Те материје се налазе у води и ваздуху. Шећер, који се ствара у лишћу, раствара се у биљном соку и натапа читаво тело биљке. Већи део одлази у оне делове биљке у којима се врши процес растења или зарастања, а део овог шећера се претвара у целулозу. Биљка је користи за стварање зидова нових ћелија. Настави са читањем Знаш ли шта је целулоза?

Знаш ли шта је осмоза?

Како биљке увлаче воду из земље у своје корење? Како животиње упијају сварену храну из црева у крвне судове? У корену биљака и у зидовима животињских црева нема отвора. Процес којим се то постиже зове се „осмоза“.

Кад ставите два гаса један поред другог, а ничим их не раздвојите, они ће се брзо помешати. Исто важи и за течности. На пример, кап мастила ће постепено равномерно обојити целу чашу воде.

Код осмозе се ово мешање врши кроз опну, као што су танки зидови сићушних длачица корења биљака или облоге црева. Настави са читањем Знаш ли шта је осмоза?

Знаш ли шта је семе?

Један од начина на који биљка производи другу биљку своје врсте је помоћу семена. Као што птице легу јаја да би произвеле младе, тако биљка ствара семе да би из њега изникла друга биљка слична њој.

Цвет неке биљке мора да се оплоди да би семе из њега порасло. Кад семе потпуно израсте или сазри, мора да мирује. Овај период мировања је различит код различитих врста семена. Многобројно семење се не би пи развило у биљку кад током зиме не би мировало. Настави са читањем Знаш ли шта је семе?

Знаш ли шта је беснило?

Беснило је једна од најстаријих болести које познаје човечанство. Од ње нема лека. Када од ње оболи човек или животиња, смрт је неизбежна. Како изгледа та ужасна болест?

Она напада мозак и кичмену мождину и зато је опасна по живот. Инфекцију изазива вирус, који може да нападне све топлокрвне животиње. Човек оболи најчешће када га уједе пас који је заражен овим вирусом. Зато, кад некога уједе пас, увек настојимо да пронађемо пса да бисмо га одвели на преглед и утврдили да ли можда има беснило. Ту се не сме рачунати на срећу. Настави са читањем Знаш ли шта је беснило?