Замор можемо да сматрамо неком врстом тровања. Када мишићи нашег тела раде, ствара се млечна киселина. Ако се та киселина уклони из замореног мишића, он је оспособљен да поново ради.
У току дана ми се „трујемо“ млечном киселином. Постоје и друге материје које тело ствара у току рада мишића. Такве материје зовемо отрови замора. Оне се преносе кроз тело крвљу, тако да замор не осећамо само у мишићима већ у целом телу, а нарочито у мозгу. Настави са читањем Зашто се замарамо?
У неким деловима тела постоје ћелије које могу да се згрче или опусте; то су мишићне ћелије. Има их две врсте: глатке и попречнопругасте.
Глатки мишићи се налазе у многим деловима тела и помажу рад скоро свих органа: скупљају и шире зеницу ока, регулишу дисање, омогућују рад црева, итд. Грчење глатких мишића је снажно, али споро. Настави са читањем Како раде наши мишићи?
Да у телу немамо зглобова, не бисмо могли да се крећемо. Морали бисмо увек да лежимо потпуно непомично, неспособни да покренемо главу, да ходамо, да подигнемо руке или покренемо само један прст! А све то можемо захваљујући зглобовима.
Свуда где се две кости клизају једна преко друге налази се зглоб. Зглоб омогућује костима да се несметано покрећу уз веома мало трење, зато што су крајеви костију прекривени хрскавицом, тако да се кости у ствари не тару једна о другу. Настави са читањем Зашто су зглобови покретни?
Људско тело садржи око 60 процената воде. Многи наши органи имају невероватно велик проценат воде. На пример, мишићи имају око 70 процената, јетра исто толико, мозак 79, а бубрези 83.
Али та телесна течност није чиста вода. To је у ствари раствор соли. Због чега? Настави са читањем Зашто нам је потребна со?
Замислимо да је наше тело једна увек запаљена пећ. Храна коју узимамо била би гориво које сагорева у телу. У току тог процеса тело троши око 2.500 калорија.
Ова количина топлоте је довољна, да се 28,5 l воде загреје до тачке кључања. Шта се дешава са толиком топлотом у нашем телу? Кад не би постојала контрола температуре, ми бисмо сигурно били „врући“. Али нама је познато да се телесна температура не пење преко 37° Целзијуса, осим када смо болесни. Настави са читањем Зашто се знојимо?