Шта су то гљиве?

Гљиве су врло значајне за човека, и то из два различита разлога: с једне стране му врло много користе, а с друге наносе велику штету.

Помажу му на тај начин што проузрокују труљење, па смеће не може да се нагомилава. У овом процесу враћају се у земљу минералне соли, које су потребне биљкама. Од неких гљива се добијају и лекови, којима се човек бори против болести.

Постоје друге гљиве које су узрочници обољења биљака и животиња, и против њих се човек стално бори. Настави са читањем Шта су то гљиве?

Шта су лишаји?

Лишаји су биљке без корена, лишћа и цветова. Па ипак, они могу бити врло привлачни, а тонови боја им се крећу од бледосиве или беличасте до сјајнозелене када су влажни.

Постоји око 16.000 врста лишаја и могу да успевају на сваком месту. Они расту у ужареним пустињама и на стенама у поларним пределима. Налазе се на утринама, голом камењу, необрађеном земљишту, трулом дрвећу, на кори дрвета, а могу да живе на топлим, хладним и влажним или сувим местима. Једина места где не могу да успевају јесу она која се налазе у близини градова, јер их тамо смог, прашина и гар уништавају. Настави са читањем Шта су лишаји?

Знаш ли шта је маховина?

У готово свакој влажној, сеновитој шуми можемо да нађемо мале биљке које образују зелен покривач на површини земље. То су углавном маховине.

За разлику од грашка или пасуља, маховине немају ни корен ни цвет. Уместо тога имају кончиће, који расту по површини земље и у њој. Они упијају воду и минерале из земље. Маховине немају ни систем за спровођење воде, као друге веће биљке, те се оне најчешће могу наћи само тамо где има влаге. Зато маховина обично расте на оној страни дрвећа која добија мало или нимало Сунчеве светлости. Неке маховине расту на влажним стенама. Кад се стена осуши, осуши се и маховина, али не угине. Она поново оживи и развије се кад се поново појави влага. Настави са читањем Знаш ли шта је маховина?

Знаш ли шта је осмоза?

Како биљке увлаче воду из земље у своје корење? Како животиње упијају сварену храну из црева у крвне судове? У корену биљака и у зидовима животињских црева нема отвора. Процес којим се то постиже зове се „осмоза“.

Кад ставите два гаса један поред другог, а ничим их не раздвојите, они ће се брзо помешати. Исто важи и за течности. На пример, кап мастила ће постепено равномерно обојити целу чашу воде.

Код осмозе се ово мешање врши кроз опну, као што су танки зидови сићушних длачица корења биљака или облоге црева. Настави са читањем Знаш ли шта је осмоза?

Знаш ли шта је семе?

Један од начина на који биљка производи другу биљку своје врсте је помоћу семена. Као што птице легу јаја да би произвеле младе, тако биљка ствара семе да би из њега изникла друга биљка слична њој.

Цвет неке биљке мора да се оплоди да би семе из њега порасло. Кад семе потпуно израсте или сазри, мора да мирује. Овај период мировања је различит код различитих врста семена. Многобројно семење се не би пи развило у биљку кад током зиме не би мировало. Настави са читањем Знаш ли шта је семе?